Druga zgrada-Trgovačka škola - Средња техничка школа, Сомбор

Друга зграда-Трговачка школа

Четворица сомборских трговаца (Стефан и Василије Прокоповић, Георгије Гргуров и Јосип Марковић) позајмила су 1843. г. од сомборског Трговачког удружења 1.400 форинти, намењених отварању „Трговачког училишта“. Трговачко удружење је 1845. г. званично подржало предлог да у граду буде отворена Трговачка школа, а за њеног оснивача и предавача препоручио се граду Мориц Левентал, наставник трговачког звања, краснописа и страних језика. Могуће је да је неки облик школовања будућих трговаца у Сомбору постојао око 1850. године, када су градске власти одбиле захтев Јакоба Бетлхајма из Пеште да у Сомбору отвори Трговачку школу, са образложењем да таква школа у граду већ постоји. Ипак, на оснивање праве Трговачке школе чекало се још 40 година.

Сомборска Трговачка школа почела је са наставом у јесен 1888. године, у закупљеном простору у Пашиној улици, недалеко од Гимназије. Испочетка трогодишња, а касније четворогодишња, ова школска установа добила је 1891/92. г. приземну зграду у Малоцрквеној улици, у непосредном суседству Централне школе. Школа је била градска, а град је покривао целокупне трошкове њеног издржавања, који нису били мали. Први директор ове школе био је Ерне Жуљевић, истакнути сомборски економиста и друштвени радник, који се на том положају налазио скоро четири деценије.
Школска зграда саграђена је на празном земљишту породице Јаблонски, на месту где су се до тада налазиле гимнастичке справе које су заједно користиле све сомборске школе. Испочетка је била приземна, саграђена у облику изврнутог слова П, са фасадом у стилу касног бидермајера.

Када је 1892. г. школа усељена у новосаграђену школску зграду, чија је изградња, по пројекту архитекте Гала, коштала 20.328 форинти, имала је 61 ученика немачке, мађарске, јеврејске, српске и буњевачке националности, а настава је била трогодишња. Школа је од пресељења у нову зграду имала назив Средња трговачка школа – Трговачка академија, од 1895. г. постала је Виша трговачка школа, са државном субвенцијом од 3.000 златних круна годишње (до 1912. г. државне субвенције порасле су на 14.000 златних круна). За 30 година постојања ове школе (до 1918) уписано је било укупно 3.055 ђака, али је само њих 742 успело да добије завршну диплому.

Током дужег периода између два светска рата ова просветна установа имала је статус градске школе и о њој је, под државним надзором, материјално бринуо град Сомбор. Половином двадесетих година XX века сомборска Трговачка школа је, неко време, била и државна, а одлуком Министарства трговине и индустрије добила је статус Трговачке академије и на тај начин је изједначена са трговачком академијом у Београду. Крајем 1925. г. закључено је да је ова школа једина просветна установа овог типа у Војводини, те да јој је, због неусловног смештаја, потребна помоћ за куповину нове зграде, па је Бачка жупанија за ову намену издвојила близу милион динара. Ипак, свега две године касније, у лето 1927. године, министарство је донело одлуку о укидању сомборске Трговачке академије, па је град поново преузео старање о школи и својим средствима дозидао је 1928. г. спрат на дотадашњем приземном школском здању (после доградње површина школе је била преко 700 кв. метара).

У овој згради је, од децембра исте године, била смештена и четвороразредна Мушка грађанска школа (у приземљу), коју су похађали ученици после завршене четворогодишње основне школе (Грађанска школа овде ће бити смештена све до укидања 1944. године). Просторије Трговачке академије налазиле су се у то време на спрату. Школа је од 1937. г. поново имала статус државне.
После Другог светског рата у здању некадашње Трговачке академије налазила се Економска школа, као и Трговачка школа (Школа ученика у трговини). Временом су се школе у овом здању мењале (данас оно представља другу зграду сомборске Средње техничке школе), али је од изградње до данас зграда задржала првобитну школску намену. Током јесени и зиме 2019/20. г. уређена је фасада здања некадашње Трговачке школе.