Apacija - Manastirska ženska škola - Средња техничка школа, Сомбор

Апација- Манастирска женска школа

Мађарско женско добротворно друштво из Сомбора обратило се 1879. г. католичком надбискупу др Лајошу Хајналду како би подржао и материјално помогао њиховој намери да у Сомбору буде изграђен женски католички самостан са школом у којој би предавале калуђерице. Након добијене подршке и обећања о помоћи, чланице Друштва покренуле су прикупљање прилога за изградњу самостана, мада већина чланова сомборске Римокатоличке црквене општине и чланова школског савета није одобравала ову намеру.

Долазак надбискупа Хајналда у Сомбор 1883. г. подстакао је овај подухват, а две године касније црквена општина је известила надбискупа о својој једногласној одлуци да у Сомбору буде отворена женска католичка школа и да васпитање женске деце буде поверено калуђерицама из реда „Наше Госпе“. Својим прилогом надбискуп је обезбедио 50.000 форинти (Хајналд је касније проглашен почасним грађанином Сомбора), 27.000 форинти обезбедила је римокатоличка црквена општина, а сомборске градске власти поклониле су земљиште крај цркве Светог Тројства, на коме ће бити подигнута Римокатоличка женска грађанска школа са манастиром (на овом месту се и један век раније, 1774. године, налазила приземна кућа Римокатоличке основне школе).

Према нацрту архитекти Ђуле Партоша и Едена Лехнера, овде је 1887. г. саграђена једноспратница у стилу еклектицизма, са основом у облику неправилног слова Е. Трошкови изградње, без трошкова опремања овог здања, износили су 62.551 форинти. Сомборци су је, по калуђерицама које су овде биле смештене, назвали „Апација“.Р

Фасада зграде која је гледала на Светоивањску улицу (данас Трг цара Лазара) имала је средишњи испад са главним улазом који је имао бачваст горњи део, са два прозора у приземљу и четири мања прозора на спрату испада. Над главним улазом прозори су били подељени “пиластрима” који се завршавају конзолама. Изнад кровног венца постављен је забат са нишом у виду шкољке у којој је био смештен кип Богородице са малим Исусом, а на забату са јужне стране налазио се знамен реда “Наше Госпе”. По једна богато декорисана ниша била је постављена и на врху кракова зграде чији се кров завршавао равним степенастим пресеком. У улазном холу зграде постављен је натпис захвалности главном ктитору надбискупу Лајошу Хајналду. Током радова на изградњи зграде одустало се од дела нацрта који је предвиђао да на левом крилу прочеља буде подигнут испад са великим сферним улазом изнад кога је требало да буде један велики и два мања прозора и са кровом који се завршавао мањим звоником са крстом на врху. Када је била завршена, школа је имала девет великих учионица, дворану за цртање и дворану за ручни рад, стамбене просторије калуђерица и капелу на спрату чији је плафон имао звездасте украсе који су у угловима формирали малтешки крст, чији краци су почивали на конзолама у виду дечјих глава.

Слике из архиве

Школско здање око 1910.год.

Апација око 1912. год.

Унутрашњост школског здања Апације почетком 20. века (на ручно бојеним фотографијама) 2

Учитај још слика

Овде је првобитно била смештена шестогодишња основна школа и двогодишња виша девојачка школа, а почетком 20. века четири виша разреда основне школе трансформисана су Грађанску девојачку школу. Од изградње овде се, неко време, налазило и Мађарско забавиште. За девојчице римокатоличке вероисповести настава је била бесплатна. У Римокатоличкој грађанској девојачкој школи, како је гласио њен званичан назив, радило је 11 калуђерица-наставница, а град је за њихово издржавање, као и за одржавање зграде, годишње издвајао 4.000 форинти. Занимљиво је и да прва приповетка младог српског књижевника из Сомбора, касније знаменитог приповедача Вељка Петровића „Црусис аморе“, која је написана и објављена 1905. године, управо говори о овој манастирској школи и судбини младе Буњевке Кларе Матарић која је била смештена у школи као штићеница овдашњих опатица.

Током наредних деценија у овој згради била је смештена и римокатоличка Женска виша трговачка школа. Након Првог светског рата и укидања вероисповедних школа, у здање некадашње манастирске школе смештена су одељења сомборске Женске учитељске школе. У првим недељама окупације 1941. г. школско здање је за своје потребе преузела мађарска војска.