Srednja tehnička škola Sombor

...regionalni centar tehničkih struka

  • Povećaj veličinu slova
  • Podrazumevana veličina slova
  • Smanji veličinu slova

Droge

DROGE

Kada neka osoba odluči, po prvi put, da proba drogu, to je obično dobrovoljna odluka. «Možda bi trebalo da vidim kako to izgleda...samo jednom». Ili je drug izaziva. Ili samo želi da se oseća dobro, ili da zaboravi svoje probleme. Većina droga, uključujući nikotin, alkohol, marihuanu, kokain i heroin, aktivira deo mozga koji se zove sistem nagrade čija aktivacija utiče da se osoba oseća dobro. Ali, samo nakratko.

1. ZAVISNOST JE BOLEST MOZGA

 

            Kada neka osoba odluči, po prvi put, da proba drogu, to je obično dobrovoljna odluka. «Možda bi trebalo da vidim kako to izgleda...samo jednom». Ili je drug izaziva. Ili samo želi da se oseća dobro, ili da zaboravi svoje probleme. Većina droga, uključujući nikotin, alkohol, marihuanu, kokain i heroin, aktivira deo mozga koji se zove sistem nagrade čija aktivacija utiče da se osoba oseća dobro. Ali, samo nakratko. Zloupotreba droge ima ozbiljne posledice. Najozbiljnija posledica je što produžena upotreba droge menja mozak dugoročno. U isto vreme ona otežava osobi da oseti druga zadovoljstva.

            Posle ponovljene upotrebe droga, osoba dolazi do stadijuma kad odluka o uzimanju droge više nije dobrovoljna. Postoje naučni dokazi da droge bukvalno menjaju mozak. Tada onaj koji zloupotrebljava drogu postaje zavisnik.

            Zavisnost je hronična povratna bolest, karakterisana kompulzivnim, često nekontrolisanim traženjem i korišćenjem droge, uprkos negativnim posledicama. Zavisnicima je potrebna profesionalna pomoć i lečenje da bi prevazišli ove promene i da bi se mozak vratio u normalu.

 

2. UTICAJ PORODICE

 

            Dete je deo porodice kada donosi odluku da «proba prvi put». Bez te odluke nema zavisnosti i kod većine obolelih te odluke ne bi ni bilo da porodica u potpunosti funkcioniše kao zdrava zajednica u kojoj svaki pojedinac dobija od nje sve što mu je potrebno. Porodice zavisnika se razlikuju po materijalnom stanju, brojnosti, stepenu obrazovanja roditelja, ali samo im je jedna sličnost: svojoj deci su davali ili previše ili premalo, odnosno i previše i premalo. Višak se odnosi najpre na prava, slobodu i poverenje, a manjak na odgovornost, dužnosti i obaveze.

            Jedni svojoj deci nisu poklanjali dovoljno pažnje, te su oni odlučili da je potraže u drugom svetu, drugi su svoju obasipali sa previše pažnje, tako da su oni zaključili da svet postoji da bi udovoljio njihovim željama, a da su obaveze namenjene drugima. I jedni i drugi su bolest svoje dece shvatili kao izdaju, sramotu, nezasluženu kaznu ili grešku društva, a vrlo često i kao sopstveni promašaj u vaspitanju.

 

3. LIČNOST ZAVISNIKA

 

            Profil ličnosti zavisnika: osoba odrasla u disfunkcionalnoj porodici, pokazuje emocionalnu nestabilnost, nisku frustracionu toleranciju i spremnost za otvoreno i pasivno ispoljavanje agresije. Uz bazično osećanje inferiornosti, karakterišu je i egocentričnost, ambivalentan odnos prema porodici, naročito ocu, poremećaji raspoloženja u vidu sniženog odn. depresivnog reagovanja sa doživljajem besperspektivnosti, beznadežnosti i pesimizma, kao i anksioznost. Zavisnik ima problema sa prihvatanjem autoriteta, a u socijalnim interakcijama doživljaj socijalne nesposobnosti, te radije bira svoju grupu u kojoj se oseća prihvaćen i «svoj». Njegov identitet je neizgrađen, nesiguran je i intenzivnim korišćenjem mehanizama odbrane (potiskivanje, projekcija, negacija) uspeva da održi krhko samopoštovanje.

            Visoke aspiracije i objektivno snižena uspešnost u socijalnim i profesionalnim aktivnostima, neuklopljenost, izolovana životna pozicija uz česte konflikte, probleme i bolesti, u većini slučajeva izazivaju osećanje krivice.

            Pojedinci koji su impulsivni, koji vole da istražuju i koji su lišeni inhibicija (blokada), podležu većem riziku od zavisnosti. Osobine temperamenta, traganje za novim iskustvima, traganje za senzacijama su faktori rizika za zavisnost od droga.

 

4. UTICAJ DROGA NA MOZAK

 

            Droge uništavaju moždane funkcije ili onemogućavaju njihovo normalno odvijanje. Na primer, kada neko puši marihuanu, hemijski THC (delta-9-tetrahidrokanabinol), glavni psihoaktivni sastojak marihuane, stiže brzo do mozga. THC se ugrađuje u područja u mozgu koja kontrolišu pokrete tela, ravnotežu, koordinaciju, pamćenje, rasuđivanje i osećaje, pa uništava sposobnost mozga da kontroliše ove aktivnosti.

            Ekstazi deluje na mišljenje, raspoloženje i pamćenje. to može uzrokovati napetost i promene u opažanju. Željeni efekat ekstazija je stvaranje osećaja euforije, topline i empatije. Kod osoba koje uzimaju po jednu ili dve pilule nedeljno mogu se javiti negativni psihološki efekti kao što su pesimistička razmišljanja, agresija i poremećaj ponašanja; znojenje, suva usta (žeđ), ubrzan puls, umor, grčenje mišića, povišenu temperaturu. Nakon upotrebe ekstazija razvija se depresija, napetost, nemir, poremećaj spavanja, poremećaj pamćenja.

 

 

Doniraj

Oracle Partner

Baner
Custom Search

Aktivni korisnici

Imamo 25 gostiju na mreži

-



So-Web-Hosting.com

Prijava

Baner


stsbaner1.gif